Ustajem i sasvim slucajno nailazim na polutvorenu knjigu u cijim stranicama stoji napisano, otpilike da...``Mi u kavezu cuvamo slavuje da bi slusali njihov poj.A ko jos cuva vrane?`` Posto spada u istu grupu ptica , pomalo me opeku reci, Omiljenog.
Da, neobican glas pozdravlja prisutvo, posmatrajuci jutarnje rastezanje i umivanje...Ah, ko je to zaspao na novom jastuku a danima je trazen na mestu gde je pre bio. Sta ti je navika, zar znaci da i pticiji rod boluje od tih ljudskih bolesti?.
Hej, nemoj da mi diras dugmice po kosulji, znam da volis svetlucavo...Hajde, pustam te , rasiri krila i dobro se istegni, okretom pokazujuci telo.
Da jeste, jutro je i lepo je . Osluhujemo zvukove prostora u tisini jos neupraljane, dok grad spava,od zaglusujuce buke auspuha, ljudi i zelja.... Koliko glasova izmesanih, voda nosi one od preko iza sume...iz divljine, slusa i trazi!
Opet mi se zavlacis pod kosulju...Stani zacas, dogovorili smo se da vise nema lake lovine. Sestre koje posmatras u oku, cije glasove cujes i zovu te, nauci tajne i pridruzi se...Polako.....Opet si na ramenu sa jednog na drugo skakuce...na trenutak staje i cavrlja, umilno unoseci u lice, sebe. Ha, znam sta hoces ......golicas me po obrazima....Uh...stani zacas...sacekaj....Ooo gladna si , da jesi... hrana u ustima...hajde polako negrizi....Ti, mala varalice!
Da, Omiljeni , morao sam demantovati , nije sve u poju pesme slavuja, nesto je veliko i u igri svrake.
