Da , našao se pred kapijom, sam...Kljucar je naspred njega....na ledjima Tovar...težak je i oduzima dah.
Ah napokon, dosao si. Jesam i stojim pred tobom.
Ako si....da zavirim šta sve ima,...pun Tovar izgovora, raznih svega i svačega tu ima a jeste težak i usporava hod.
Sada si pred ulazom, kako ćes snjim, skini ga....kuc kuc pred vratima....ostavi isped.
Lakse je bez njih. Ostavi meni da ti ponesem. Ionako su sve karte od nasih partija kod mene.
Što izgubljenih sto dobijenih. Ko će ga znati šta je pobeda a šta poraz.
Sada stojim pred tobom kao svoj izbor.
I bilo je vreme, puno se po šumi razvlačilo i da te drugi dovode.
Možda si hteo da izgubiš sve partije...možda....ko će znati namere i ćega su one deo.
Da je bilo drugaćije izgovor bi iz onog djaka progovorio i mogućnost odlaska podignute glave, verujući u svoj izgovor.
A dali smo ti puno protivnika a i nju čvorićem vezanu, što palminim uljem podmazujete, redovno.
Sve što si želeo, dobio si i prihvatio si al niko nije pretpostavljao da ce do kraja stići i poruku od deda mraza cekati.
I sada u teškoj vreći što stoji, poklanjaš mi tvoje izgovore, kao zadnju kartu
spasa od samog sebe i drugih. Mora da si lud!
A kako ući sa tolikom vrećom.
Pošteno je, ulazi se bez vreće.
Šta god uradili dobro je....
Sada pišeš ranije i nisi baš.... Da, pustio sam druge. Šta god da sam napisao javio bi se odnekud....
A moglo je drugaćije...da al je vreme pojelo....da se rasteretimo onog što je u vreći ....
Dobro, kud god da si krenuo znaj da je kod mene...lakse je i kome vise treba...
Onaj tvoj što je navikao...ni on vise neće a drugi se uplašili i rekli stop.
I vreme je. Da vreme je.
I vreme je dato, kada si odaslao poruku pitanjem ko si?
Vratilo se u jednom obliku u kome si se prikazao i ne postoje izgovori.
A moglo je lepse....
Da moglo je...puno lepse....ili nije trebalo.....
Sam donosi svoj izbor iz znacenja datog.
Sta god uradio dobro je..... sta god uradili dobro je.....
