Dašak vetra na samom početku.
Kada bi umela da se udubiš u vetar, čula bi moje ime.
Sa svakim njegovim izgovorom mogao bih postati vidljiv
i biti pored tebe.
Kako da nazovem Nekog ko me neprestano, nežno i neopaženo prati?
S e n s e i.
Sansei na japanskom znači Učitelj.
Da li to učitelj upoznaje učenika ili učenik učitelja?
Da li to učenik upoznaje učitelja ili učitelj učenika?
Da bi smo videli jedno drugo moramo se probuditi.
Čekamo jedno drugo budući jedno kraj drugog.
Čekamo jedno drugo mimoilazeći se kao dva neznanca.
Čekamo jedno drugo gledajući u oči jednom drugom.
Čekamo jedno drugo gledajući istu zvezdu.
Plava šljokica koja je pala sa mojih sandala,
plavih sandala, u kojima sam plesala na obali tirkiznog mora
Taj jedan jedini, blještavi cekin dajem ti na poklon, šaljem u mislima,
jer ne znam tvoju adresu.
Čekamo jedno drugo budući jedno s drugim.
Čekamo jedno drugo budući zajedno.
Čekamo jedno drugo razgovarajući medjusobno:
Da li mi to upoznajemo stih ili stih upoznaje nas?
Za tebe sam bio odsustvo motivacije.
Jedan od mnogih odgovora koji si znala otpočetka, iako si ga tražila na ulicama mnogih svetova.
Čekala sam, čekala nekog, ali da li stvarno Tebe?
Pogodi ko je Neko, nikada ga nisi srela, a kao da ga oduvek znaš.
Tražeći ga u gomili srela je kaluđere budiste.
Da li je traženje istovetno s nalaženjem?
Da li je nalaženje istovetno sa susretom?
Šta je danas bilo učenje, a šta privid?
Ako ne budeš umeo da patiš,
nećeš umeti da budeš srećan.
Ako ne budeš umeo da ćutiš,
nećeš umeti da čuješ ono što je prećutano.
Čuće i ono što je prećutano.
Katkad je probijanje kroz zemlju stvarnosti veoma teško i nestvarno.
Možda zbog toga što u sebi krije zemlje različitih smislova.
Čemu služe reči?
Da bismo se priključili zajedničkom razgovoru sveta, a možda i da govorimo šapatom.
Šapat je najlepša varijanta govora, ali tako se može razgovarati samo s drvećem.
I sa ljudima koji su njihovi izaslanici.
Onaj ko dopričava pronašao je samog sebe.
Most sa crtzeža: počinje na listu papira, a završava se van lista papira.
Da li se može nacrtati "palata praznine"?
A naša "pustinjačka ćelija koja se odmara među oblacima"?
O tome postoji izreka: "Presijavajući dragulj je u tvojoj ruci"
U Japanu često srećemo taj natpis koji visi u sobama odredjenim za ceremoniju kuvanja čaja.
Čime ćemo napuniti naše šoljice, čajem ili snegom?
Pićemo se uzajamno,
sve dok ne postignemo majstorstvo u zaustavljanju svakog trenutka u sebi.
Kakvog je ukusa kap istine?
Kakvog je ukusa kap osećanja?
Šta se može izraziti rečima?
Ćutnja zapisanog, ćutnja reči.
Upustili smo se u borbu s rečima da bismo pronašli Našu Pustinjačku ćeliju skrivenu medju oblacima.
Na koji oblak je pala moja trepavica?
Sećanja koja su želje.
Jedno vreme jednog susreta.
I nije bilo nikog osim nas.
I nije nam bio potreban niko osim nas.
Kako je to moguće?
Ono što je lako teško je, ono što je teško lako je.
U toj protivurečnosti sadržana je određena istina koja je dovoljna za celokupnu svest mudraca i glupaka.
Užasava li te nemogućnost?
Medjutim užasavajućije je predočavanje mogućnosti.
Da li si primetio? Da li si primetila?
Verovala si mi dok me nisi poznavala,
ali da li ćeš mi verovati kad me upoznaš?
Čekam,
da mi neko dovikne: Prijatelju!
ne osvrćući se iza ili na okolnosti.
Doći će kao sunce posle kiše
ili kiša posle veoma vrelog dana.
Samo čekanjem ćeš naučiti da ne čekaš nikoga.
Samo čekanjem ćeš naučiti da razlikuješ nikoga od onog Nekog.
Osećanje se odmerava malim gutljajima jasminovog čaja.
Što je osećanje jače, duže se pije jasminov čaj.
Jasminov mladić ili jasminova devojka?
Bio je učitelj; Jeste učitelj; Biće učitelj.
A ipak neprestano uči od ljudi.
Možda je baš zbog toga postao učitelj.
Da jasmin nikada ne precveta!
Jasminova šuma ili jasminova bašta?
Nešto stvarno važno je samo jedna, posebna rečenica.
Hodamo izmedju oblaka kao igrači koji menjaju prostor.
Na dnu šoljice suvo, kovrdžavo lišće čaja.
Ljudi su sećanje.
Šušte medju nama kao lišće čaja.
Izmedju susreta i susretnutog.
Nekad ćeš shvatiti sve to.
Nekada ćeš biti više dete nego sada.
Kada je ozbiljno počeo da je sluša prestala je da govori.
Od tog vremena postali su neophodni jedno drugom.
Kada bi umela da se udubiš u vetar, čula bi moje ime.
Sa svakim njegovim izgovorom mogao bih postati vidljiv
i biti pored tebe.
Kako da nazovem Nekog ko me neprestano, nežno i neopaženo prati?
S e n s e i.
Sansei na japanskom znači Učitelj.
Da li to učitelj upoznaje učenika ili učenik učitelja?
Da li to učenik upoznaje učitelja ili učitelj učenika?
Da bi smo videli jedno drugo moramo se probuditi.
Čekamo jedno drugo budući jedno kraj drugog.
Čekamo jedno drugo mimoilazeći se kao dva neznanca.
Čekamo jedno drugo gledajući u oči jednom drugom.
Čekamo jedno drugo gledajući istu zvezdu.
Plava šljokica koja je pala sa mojih sandala,
plavih sandala, u kojima sam plesala na obali tirkiznog mora
Taj jedan jedini, blještavi cekin dajem ti na poklon, šaljem u mislima,
jer ne znam tvoju adresu.
Čekamo jedno drugo budući jedno s drugim.
Čekamo jedno drugo budući zajedno.
Čekamo jedno drugo razgovarajući medjusobno:
Da li mi to upoznajemo stih ili stih upoznaje nas?
Za tebe sam bio odsustvo motivacije.
Jedan od mnogih odgovora koji si znala otpočetka, iako si ga tražila na ulicama mnogih svetova.
Čekala sam, čekala nekog, ali da li stvarno Tebe?
Pogodi ko je Neko, nikada ga nisi srela, a kao da ga oduvek znaš.
Tražeći ga u gomili srela je kaluđere budiste.
Da li je traženje istovetno s nalaženjem?
Da li je nalaženje istovetno sa susretom?
Šta je danas bilo učenje, a šta privid?
Ako ne budeš umeo da patiš,
nećeš umeti da budeš srećan.
Ako ne budeš umeo da ćutiš,
nećeš umeti da čuješ ono što je prećutano.
Čuće i ono što je prećutano.
Katkad je probijanje kroz zemlju stvarnosti veoma teško i nestvarno.
Možda zbog toga što u sebi krije zemlje različitih smislova.
Čemu služe reči?
Da bismo se priključili zajedničkom razgovoru sveta, a možda i da govorimo šapatom.
Šapat je najlepša varijanta govora, ali tako se može razgovarati samo s drvećem.
I sa ljudima koji su njihovi izaslanici.
Onaj ko dopričava pronašao je samog sebe.
Most sa crtzeža: počinje na listu papira, a završava se van lista papira.
Da li se može nacrtati "palata praznine"?
A naša "pustinjačka ćelija koja se odmara među oblacima"?
O tome postoji izreka: "Presijavajući dragulj je u tvojoj ruci"
U Japanu često srećemo taj natpis koji visi u sobama odredjenim za ceremoniju kuvanja čaja.
Čime ćemo napuniti naše šoljice, čajem ili snegom?
Pićemo se uzajamno,
sve dok ne postignemo majstorstvo u zaustavljanju svakog trenutka u sebi.
Kakvog je ukusa kap istine?
Kakvog je ukusa kap osećanja?
Šta se može izraziti rečima?
Ćutnja zapisanog, ćutnja reči.
Upustili smo se u borbu s rečima da bismo pronašli Našu Pustinjačku ćeliju skrivenu medju oblacima.
Na koji oblak je pala moja trepavica?
Sećanja koja su želje.
Jedno vreme jednog susreta.
I nije bilo nikog osim nas.
I nije nam bio potreban niko osim nas.
Kako je to moguće?
Ono što je lako teško je, ono što je teško lako je.
U toj protivurečnosti sadržana je određena istina koja je dovoljna za celokupnu svest mudraca i glupaka.
Užasava li te nemogućnost?
Medjutim užasavajućije je predočavanje mogućnosti.
Da li si primetio? Da li si primetila?
Verovala si mi dok me nisi poznavala,
ali da li ćeš mi verovati kad me upoznaš?
Čekam,
da mi neko dovikne: Prijatelju!
ne osvrćući se iza ili na okolnosti.
Doći će kao sunce posle kiše
ili kiša posle veoma vrelog dana.
Samo čekanjem ćeš naučiti da ne čekaš nikoga.
Samo čekanjem ćeš naučiti da razlikuješ nikoga od onog Nekog.
Osećanje se odmerava malim gutljajima jasminovog čaja.
Što je osećanje jače, duže se pije jasminov čaj.
Jasminov mladić ili jasminova devojka?
Bio je učitelj; Jeste učitelj; Biće učitelj.
A ipak neprestano uči od ljudi.
Možda je baš zbog toga postao učitelj.
Da jasmin nikada ne precveta!
Jasminova šuma ili jasminova bašta?
Nešto stvarno važno je samo jedna, posebna rečenica.
Hodamo izmedju oblaka kao igrači koji menjaju prostor.
Na dnu šoljice suvo, kovrdžavo lišće čaja.
Ljudi su sećanje.
Šušte medju nama kao lišće čaja.
Izmedju susreta i susretnutog.
Nekad ćeš shvatiti sve to.
Nekada ćeš biti više dete nego sada.
Kada je ozbiljno počeo da je sluša prestala je da govori.
Od tog vremena postali su neophodni jedno drugom.
