Otvoreni prozor
sa pogedom na veliku vodu.Purpurne je boje oblaci nisko valjaju oblike.Svetlost
se pruža izmedju, upijaju je kapi vode u odblesku vracaju se.Ne neču te
pitati.Zašto je nebo lepo i izgubim se u njemu. Dim od cigareta lebdi.U tom
pogledu nad prostranstvom što vidom zaokružuje teče ka srcu velika reka. Topot
kopita u pesku, nas dvoje u sedlu, negde gore u tom trenutku sjedinjenja,
zapljuskuje srce purpurni oblačak.Sami nad nebom! Volim zalazak kao nočas kada
osetim da si blizu kako zajedno samnom uvlačiš dim od cigarette.Slušamo dirke
klavira, melodija u vazduhu dahom svira.
