Jako je lepo kada oslovi sebe imenom koje se izgovara, tiho. Postavila sebe od imena darovanog iz kutka prošlosti, tren za sećanje a sadašnjost ličila na prošlost koja u stvarnom obliku nije postojala osim kao Ime. Izmišljeno i neproživljeno, satkanom u reći od milošte. Trošiti ime reč, svako neka čini što god mu je drago, može i tako.
Ja bih ga sačuvao za sebe u sebi za neki tren kada nestane ružno i sećanje na lepo otvori, ma koliko bili kratki bljesci života u kome je reć iskazana bilo jedno, kada sebe daruješ drugom. Da! Udahnuću ga imenom kojim je oslovljen beskraj, tada.
Ja bih ga sačuvao za sebe u sebi za neki tren kada nestane ružno i sećanje na lepo otvori, ma koliko bili kratki bljesci života u kome je reć iskazana bilo jedno, kada sebe daruješ drugom. Da! Udahnuću ga imenom kojim je oslovljen beskraj, tada.
