Friday, October 17, 2014

Purpurne boje

 Otvoreni prozor sa pogedom na veliku vodu.Purpurne je boje oblaci nisko valjaju oblike.Svetlost se pruža izmedju, upijaju je kapi vode u odblesku vracaju se.Ne neču te pitati.Zašto je nebo lepo i izgubim se u njemu. Dim od cigareta lebdi.U tom pogledu nad prostranstvom što vidom zaokružuje teče ka srcu velika reka. Topot kopita u pesku, nas dvoje u sedlu, negde gore u tom trenutku sjedinjenja, zapljuskuje srce purpurni oblačak.Sami nad nebom! Volim zalazak kao nočas kada osetim da si blizu kako zajedno samnom uvlačiš dim od cigarette.Slušamo dirke klavira, melodija u vazduhu dahom svira.

Monday, October 6, 2014

Blejk

Gde će biti ruža što u tvojoj ruci
rasipa, ne znajući skrivene darove
Ne u boji jer cvet je slep,
niti u težini latice.Te stvari malobrojni su
i izgubljeni odjeci.
Prava ruža vrlo je daleko.
Možda je stub ili bitka
ili nebeski svod sa andjelima ili svet
beskrajan, tajnovit i neophodan,
ili radost nekog boga koga nećemo videti
ili srebrna planeta na nekom drugom nebu
ili strašan arhetip koji nema oblik ruže.
Horhe Luis Borhes

Friday, May 2, 2014

Ceremonija kuvanja čaja Eva Zoneberg

Dašak vetra na samom početku.
Kada bi umela da se udubiš u vetar, čula bi moje ime.
Sa svakim njegovim izgovorom mogao bih postati vidljiv
i biti pored tebe.
Kako da nazovem Nekog ko me neprestano, nežno i neopaženo prati?
S e n s e i.
Sansei na japanskom znači Učitelj.
Da li to učitelj upoznaje učenika ili učenik učitelja?
Da li to učenik upoznaje učitelja ili učitelj učenika?
Da bi smo videli jedno drugo moramo se probuditi.
Čekamo jedno drugo budući jedno kraj drugog.
Čekamo jedno drugo mimoilazeći se kao dva neznanca.
Čekamo jedno drugo gledajući u oči jednom drugom.
Čekamo jedno drugo gledajući istu zvezdu.
Plava šljokica koja je pala sa mojih sandala,
plavih sandala, u kojima sam plesala na obali tirkiznog mora
Taj jedan jedini, blještavi cekin dajem ti na poklon, šaljem u mislima,
jer ne znam tvoju adresu.
Čekamo jedno drugo budući jedno s drugim.
Čekamo jedno drugo budući zajedno.
Čekamo jedno drugo razgovarajući medjusobno:
Da li mi to upoznajemo stih ili stih upoznaje nas?
Za tebe sam bio odsustvo motivacije.
Jedan od mnogih odgovora koji si znala otpočetka, iako si ga tražila na ulicama mnogih svetova.
Čekala sam, čekala nekog, ali da li stvarno Tebe?
Pogodi ko je Neko, nikada ga nisi srela, a kao da ga oduvek znaš.
Tražeći ga u gomili srela je kaluđere budiste.
Da li je traženje istovetno s nalaženjem?
Da li je nalaženje istovetno sa susretom?
Šta je danas bilo učenje, a šta privid?
Ako ne budeš umeo da patiš,
nećeš umeti da budeš srećan.
Ako ne budeš umeo da ćutiš,
nećeš umeti da čuješ ono što je prećutano.
Čuće i ono što je prećutano.
Katkad je probijanje kroz zemlju stvarnosti veoma teško i nestvarno.
Možda zbog toga što u sebi krije zemlje različitih smislova.
Čemu služe reči?
Da bismo se priključili zajedničkom razgovoru sveta, a možda i da govorimo šapatom.
Šapat je najlepša varijanta govora, ali tako se može razgovarati samo s drvećem.
I sa ljudima koji su njihovi izaslanici.
Onaj ko dopričava pronašao je samog sebe.
Most sa crtzeža: počinje na listu papira, a završava se van lista papira.
Da li se može nacrtati "palata praznine"?
A naša "pustinjačka ćelija koja se odmara među oblacima"?
O tome postoji izreka: "Presijavajući dragulj je u tvojoj ruci"
U Japanu često srećemo taj natpis koji visi u sobama odredjenim za ceremoniju kuvanja čaja.
Čime ćemo napuniti naše šoljice, čajem ili snegom?
Pićemo se uzajamno,
sve dok ne postignemo majstorstvo u zaustavljanju svakog trenutka u sebi.
Kakvog je ukusa kap istine?
Kakvog je ukusa kap osećanja?
Šta se može izraziti rečima?
Ćutnja zapisanog, ćutnja reči.
Upustili smo se u borbu s rečima da bismo pronašli Našu Pustinjačku ćeliju skrivenu medju oblacima.
Na koji oblak je pala moja trepavica?
Sećanja koja su želje.
Jedno vreme jednog susreta.
I nije bilo nikog osim nas.
I nije nam bio potreban niko osim nas.
Kako je to moguće?
Ono što je lako teško je, ono što je teško lako je.
U toj protivurečnosti sadržana je određena istina koja je dovoljna za celokupnu svest mudraca i glupaka.
Užasava li te nemogućnost?
Medjutim užasavajućije je predočavanje mogućnosti.
Da li si primetio? Da li si primetila?
Verovala si mi dok me nisi poznavala,
ali da li ćeš mi verovati kad me upoznaš?
Čekam,
da mi neko dovikne: Prijatelju!
ne osvrćući se iza ili na okolnosti.
Doći će kao sunce posle kiše
ili kiša posle veoma vrelog dana.
Samo čekanjem ćeš naučiti da ne čekaš nikoga.
Samo čekanjem ćeš naučiti da razlikuješ nikoga od onog Nekog.
Osećanje se odmerava malim gutljajima jasminovog čaja.
Što je osećanje jače, duže se pije jasminov čaj.
Jasminov mladić ili jasminova devojka?
Bio je učitelj; Jeste učitelj; Biće učitelj.
A ipak neprestano uči od ljudi.
Možda je baš zbog toga postao učitelj.
Da jasmin nikada ne precveta!
Jasminova šuma ili jasminova bašta?
Nešto stvarno važno je samo jedna, posebna rečenica.
Hodamo izmedju oblaka kao igrači koji menjaju prostor.
Na dnu šoljice suvo, kovrdžavo lišće čaja.
Ljudi su sećanje.
Šušte medju nama kao lišće čaja.
Izmedju susreta i susretnutog.
Nekad ćeš shvatiti sve to.
Nekada ćeš biti više dete nego sada.
Kada je ozbiljno počeo da je sluša prestala je da govori.
Od tog vremena postali su neophodni jedno drugom.

Thursday, April 24, 2014

Ime

Jako je lepo kada oslovi sebe imenom koje se izgovara, tiho. Postavila sebe od imena darovanog iz kutka prošlosti, tren za sećanje a sadašnjost ličila na prošlost koja u stvarnom obliku nije postojala osim kao Ime. Izmišljeno i neproživljeno, satkanom u reći od milošte. Trošiti ime reč, svako neka čini što god mu je drago, može i tako.
Ja bih ga sačuvao za sebe u sebi za neki tren kada nestane ružno i sećanje na lepo otvori, ma koliko bili kratki bljesci života u kome je reć iskazana bilo jedno, kada sebe daruješ drugom. Da! Udahnuću ga imenom kojim je oslovljen beskraj, tada.

Monday, March 31, 2014

Poljubac koji želimo

Ima jedan poljubac koji želimo
čitavim svojim životom, dodir duha na telu
Morski zaliv preklinje biser da polomi svoju školjku.
I ljiljan, kako silnu potrebu ima
za nekim razuzdanim voljenim bićem.
Djalaludin Rumi
 

Friday, March 14, 2014

Šifra

Ćutljivo prijatelstvo lune, prati te
od ove danas izgubljene u vremenu
noći ili predvečerja kada su je tvoje
mutne oči zauvek odgonetnule
u vrtu ili dvorištu što je prašina.
Zauvek?Znam da će jednog dana,
moći stvarno da ti kaže
Nećeš više videti jasnu lunu.
Već si iscrpeo neizmenljivu 
sumu prilika koje ti je pružila sudbina.
Suvišno je otvoriti sve prozore sveta.
Kasno je.Nećes se sa njom sresti.
Živimo otkrivajuči i zaboravljajuči
tu slatku naviku noći.
Treba dobro pogledati. Možda je poslednja.
Hose Luis Borhes


Andjeo

Neka čovek bude dostojan Andjela
čiji mač ga čuva
otkad ga je rodila ona Ljubav
što pokreće sunce i zvezde
do Poslednjeg Dana u kome odjekuje
gromovita truba.
Neka ga ne odvuku u crvene kuće bluda
ni u palatu što ih oholost sazda
ni u nerazborite krčme.
Neka ga ne pokolebaju preklinjanja
ni sramota plača
ni prekomerna nada
ni sitna lukavstva straha
ni prenemaganje lakrdijaša
onaj Drugi ga gleda.
Neka upamti da nikada neće biti sam.
Na belom danu ili u tami
neprestano ogledalo ga potvrdjuje
neka njegovo staklo suza ne zamuti.
Horhe Luis Borhes
Ugrađena slika 5

Go

Danas , devetog septembra 1978.
držao sam na dlanu kružić,
a ima ih trista šezdeset jedan,
koliko je potrebno za astrološku igru go,
taj drugi šah Istoka.
Stariji od najstarijeg pisma
a ploča mu je mapa vasione.
Njegove bele i crne mene
iscrpeće vreme.
U njemu ljudi mogu da izgube
kao u ljubavi ili danu.
Danas, devetog septembra1978,
ja, koji ne znam tolike stvari,
znam da mi je nepoznata još jedna
i zahvalan sam božanstvima
što mi otkriše lavirint
koji nikada neće biti moj.
Horhe Luis Borhes
Ugrađena slika 9