Pretresam svoj kaput, ispod revera kosulje Ti.Posmatram svetlucave dugmice a u djepovima pronalazim Tebe.Mozda skrivena ispod stola posmatras kretanja a mozda i ne. Nedostajes !
Pisem u mnozini a Sam sam a mozda i ne.Mozda svojim disanjem pobudjujem fantaziju i delic stvarnosti satkan u njoj koji moj um hoce da prikrije. Ljubim te kao da ljubim sebe. Istos traje u ovoj mecavi ili fantaziram a mozda i ne. Prekriveni snegom, mozda je rec kojom pokusavam, nadati se. Nada da si dobro.Ma koliko cudno bilo kao da se nalazimo pred ambisom ili vratima a muzika nebesa svira muziku.
Mogu pokusati da pisem o mnogo cemu u toku predjenog puta sa Tobom ali zasto bih pisao o svemu tome.
Sada. Ni proslo ni buduce, satkano od proslog i buduceg.
