.jpg)
Buket svezih,malo pre ubranih, ruzicastih jorgovana sa obliznjeg proplanka, za drvenim stolom, nacickani jedan do drugog u jednostavnoj porculanskoj casi za drvenim stolom.
Na hiljade njih, sitnih ruzicastih cvetova koji se njisu otvorivsi se prema meni,odjednom gledaju u mene, svojim ruzicastim laticama, posmatraju i zavode, plesu predamnom u svojoj ruzicastoj nagoti raskosi lepote. Svoj vrat izduzujem, prilazim sto blize mogu, nosem ih dodirujem, utonuvsi u boju upijajuci miris iz praiskonske sume stvaranja koji dopire u mene.
Sklad u trenutku, jedinstva mirisa u nozdrvama i boja u ocima u jednom, u meni. Dok ih hipnotisano posmatram,u trenutku osluhnuh zenski glas, davajuci odgovor od mnostva ljudi za stolom``ja ne znam nista o hipnozi` . Samo me je dotakla ta recenica nespustajuci pogled sa jorgovana i nezeleci da odem iz tog buketa.Utonuo u njihovu tisinu bez ikakvih misli, dok me ostali ljudi posmatraju. Bas me briga, nalazim se u buketu cveca, medju nama nestalo je razdaljine piljim u njih,njisemo se i dodirujemo, rasprskavamo u ruzicasto, tamo sam otplovio sa njima u sebe. Do jednog kutka ...bez potrebe reci, bez potrebe misli...bez ikakvih potreba,osim prisustva u ovom trenutku stvaranja, necega drugacijeg, sto bas i nerazumem ali za trenutak osetimo da postoji. Slike nestvarnog prikaza zivota gube smisao i nestaju u odgovoru. Ne znam! Koji je stvarni zivot ovaj sto ti se sad desava ili onaj sto si navikao da jeste.Ne znam ali hvala bogu da znam da ne znam, ali ne mogu sada o tome, zelim da se prepustim cvetovima....mirisu..bojama... koji...lete...
Sklad u trenutku, jedinstva mirisa u nozdrvama i boja u ocima u jednom, u meni. Dok ih hipnotisano posmatram,u trenutku osluhnuh zenski glas, davajuci odgovor od mnostva ljudi za stolom``ja ne znam nista o hipnozi` . Samo me je dotakla ta recenica nespustajuci pogled sa jorgovana i nezeleci da odem iz tog buketa.Utonuo u njihovu tisinu bez ikakvih misli, dok me ostali ljudi posmatraju. Bas me briga, nalazim se u buketu cveca, medju nama nestalo je razdaljine piljim u njih,njisemo se i dodirujemo, rasprskavamo u ruzicasto, tamo sam otplovio sa njima u sebe. Do jednog kutka ...bez potrebe reci, bez potrebe misli...bez ikakvih potreba,osim prisustva u ovom trenutku stvaranja, necega drugacijeg, sto bas i nerazumem ali za trenutak osetimo da postoji. Slike nestvarnog prikaza zivota gube smisao i nestaju u odgovoru. Ne znam! Koji je stvarni zivot ovaj sto ti se sad desava ili onaj sto si navikao da jeste.Ne znam ali hvala bogu da znam da ne znam, ali ne mogu sada o tome, zelim da se prepustim cvetovima....mirisu..bojama... koji...lete...
Da, i Oni i sve ima svoj vek trajanja, pa cak i ti mali cvetovi, koji mi izgledaju neprolazni u svojoj lepoti u ovom trenutku, vecnosti jer nase zajednicko prisustvo traje,mereno sekudama ka beskonacnost. Cvetovi ne umiru! Zive i vecni su......zaranjajuci glavu , udisuci tiho u njih....
Svo nase znanje u kojem se krijemo koga se ne zelimo odreci iz straha od Ne znam, nestalo iscilelo u tisini dara trenutka.
Podigoh glavu , pomislih dok mi je brujala tisina, stvarno ne znam ali...zamirisase jorgovani...
``Ovde je neko danas bio, za drvenim stolom u buketu ruzicastih jorgovana, i to nije laz!``
