Tajne zaledjenih puteva
Neko je sinoc pisao o Belom snegu
Posao je u noc da ga oseti
Nocna setnja u belini
Pomesao je Nebo i Belinu snega
Sve je prekrio sneg...Lepota, pomisli
Hop!
Ispod napadanog snega,
Duboke brazde skrivenih zaledjenih puteva
Hop, naleteo na njih i poleteo ceo kroz vazduh
Raspruzen dugo je leteo
dok nije cuo odjek udarca o glavu.
Lezi dok polako dolazi svesti
Tajne zaledjenih puteva, tiho mu se smeju.
Smeje se i On
Dok u glavi tutnji od bola
Mozda je sisao s uma od udarca
Mozda!
Mozda tako Nebo spaljuje slamnatog psa pomisli.
Mozda!
Sa cetiri polomljena a neizvadjena zuba u vilici
Sad gori nego sto je bio
Ah to samo Nebo spaljuje
slamnatog psa.
A zasto je mislio da je Nebo uvek
milostivo.
Tacno tako!
To su samo praznoverja savremenog
sveta.
